OČISTIO CRIJEVA i izliječio DEPRESIJU?

Ričard Šulc otkriva povezanost crijeva sa mnogim bolestima pa čak i depresije.

Jedan 67-godišnjak je patio od teškog oblika depresije, koja je nestala kada su mu očistili „deponiju” iz njegovog debelog crijeva
.
- U emocionalnom smislu, taj čovek je bio mrtav. Bio je penzionisani učitelj i glavni savjetnik u jednoj državnoj školi. Vodio je normalan život i bio je inteligentan čovek. Kada je napunio 67 godina, iznenada, našao se u nekom lošem stanju. Govorio je: „Ne želim da ustanem. Ne želim da idem u školu. Ne želim da ustajem, niti bilo šta da radim”. U januaru 1993. godine dijagnostikovana mu je klinička depresija. Vodali su ga u četiri različite bolnice, i davali mu tri vrste lijekova: prozak, valijum i druge supstance slične valijumu, kako bi ga održali prisebnim.

Njegovi rođaci su ga doveli kod mene, ali on nije htio da uđe u kancelariju.
Sjedio je na kauču u dnevnoj sobi i sa spuštenom glavom izgovarao je: „Neću. Želim samo da odem odavde, ne sviđa mi se ovo. Biće posle gužve u saobraćaju”.

Dao sam mu miris za usta i rekao mu: „Da li vam je neko nekad rekao da imate neprijatan zadah?” Nije mi ništa odgovorio. Znate, njegovo stanje može se uporediti sa onim kada biste došli kući i kupatilo zatekli svo u izmetu koje preliva iz WC šolje. A znate li šta ljudi rade kada je reč o njihovim sopstvenim tijelima? Umesto da pročiste svoje  debelo crijevo, da pozovu „vodoinstalatera”, oni dodaju ulje na vatru i potom prskaju osvježivačima vazduha.

To oni rade. Industrija koja se bavi proizvodnjom dezodoranasa, tečnosti za ispiranje usta, pasti za zube, gelova, osveživača daha, sprejeva, kolonjske vode i parfema, svetskog je obima. To je industrija od više milijardi dolara koja postoji da bi prekrila smrad ljudi koji trule iznutra i pune se izmetom.

A samo kada bi ti isti ljudi pročistili svoja crijeva, cijela ta industrija bi nestala. Spomenutog pacijenta sam mogao da osetim na pet metara od sebe. Zato sam mu preporučio dve biljne formule za debelo crevo, koje ću vam malo kasnije opisati.
Njegova porodica me nije zvala sledećih mesec i po dana, ali pošto nisu znali šta drugo da rade, ili pošto su željeli da mu pomognu, uzeli su cijeli džak tih biljnih formula u kojem je bilo dovoljno za deset dana.
Mislim da su ih uzeli više nego bilo ko pre njih. To je bila izvanredna porodica. Svom ocu su prečišćavali jetru svakog dana tokom perioda od 30-40 dana.
Davali su mu sokove da pije i sve ostalo. Primenjivali su one biljne formule za debelo crievo, da bi ga pročistili. Pet do deset puta dnevno je išao da prazni creva. Govorili su mi: „Po ceo dan je na WC šolji”. Zapravo, i njegov psihoterapeut - pet me je zvao i rekao mi: „Ne znam šta ste mu radili, ali izgleda da je nešto ekstremno”.

Ja pitam: „Što?” A on kaže: „Zato što više ne mogu ni jednu terapiju da završim sa njim. Svakih 15 minuta ide u toalet”. Ja odgovorim: „Pa dobro, znate, mogu da ublažim”. A on kaže: „A ne, izliječen je on. Ne treba mu više valijum, ne treba mu nijedan lijek, ništa”. Ponovo su ga doveli do moje kancelarije.
Depresija je potpuno nestala i bio je skroz izliječen samo zahvaljujući čestom pročišćavanju crijeva. Niste čak ni koristili lijekovito bilje protiv depresije? - Ni jednu jedinu. Nismo ni stigli dotle. Očekivao sam da ga vidim opet za tri sedmice, ali, evo najboljeg dijela: prvi put me je posetio u februaru, a do tad, već je godinu i po dana bio hronično depresivan, dok ljekari nisu mogli da mu pomognu. A zatim, njegova porodica je počela da primjenjuje biljke i programe koje sam im preporučio.

Drugog avgusta je sam došao na kontrolu. Šetao je ovde kod mene kao srećno dijete. Želeo je još da čisti crijeva. Nikad neće prestati sa tim.
A šta je sve izašlo iz njega? - Nisu mogli da veruju, kažu mi. Začepio je WC šolju. Bio je pun izmeta. Mogao sam to da osetim. Rekli su mi da je bilo grozno. Zapravo, psihotera - 78. put mi je rekao da je jedva podnosio njegov dolazak, pošto mu je kancelarija posle satima neprijatno zaudarala. Zato su morali sve da izbace iz njega? - O da. Rekli su mi da je zapušio WC šolju. Govorili su mi da je koristio po cijelu rolnu toalet papira, bilo je strašno, ali ovo je... ovo je još jedna od onih priča koje nas vode nazad ka Džonu Kristoferu i Bernardu Jensenu; jednostavno ne znate koliko je velika moć čišćenja creva. Kažem vam, u ovom čoveku se sve sabilo. Baš pravo sabijanje.

Kada je prvi put dolazio, glava mu je bila spuštena među kolenima, i drhteći je govorio: „Neću”. Stalno je ponavljao: „Neću i neću”. Mislim da je jedanput rekao: „Moramo da odemo odavde”, i da je onda stvarno otišao! Pre tri godine je takav postao, kada su mu dali dijagnozu da pati od „teške kliničke depresije”. Sada bi rekli da je patio od Alchajmerove bolesti. Bio je u penziji. Sada više nije. Rekao mi je da se samo jedne stvari plaši. Pitao sam ga koje. A on odgovori: „Plašim se da neću gde imati da uzmem biljke za pročišćavanje creva.” I jedino se toga plašio u životu. Ja sam mu rekao da ne brine.


Iz knjige Čudo Izliječenja koju možete besplatno preuzeti na sajtu Ilirikuma,u odjeljku PDF biblioteka.